<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<article xmlns:mml="http://www.w3.org/1998/Math/MathML" xmlns:xlink="http://www.w3.org/1999/xlink" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" article-type="research-article" dtd-version="1.2" xml:lang="ru">
  <front>
    <journal-meta>
      <journal-id journal-id-type="publisher-id" xml:lang="ru">Два века русской классики</journal-id>
      <journal-title-group>
        <journal-title>Два века русской классики</journal-title>
      </journal-title-group>
      <issn publication-format="electronic">2686-7494</issn>
      <publisher>
        <publisher-name xml:lang="ru">ИМЛИ РАН</publisher-name>
      </publisher>
    </journal-meta>
    <article-meta>
      <article-id pub-id-type="doi">https://doi.org/10.22455/2686-7494-2026-8-3-46-71</article-id>
      <article-categories>
        <subj-group subj-group-type="article-type" xml:lang="ru">
          <subject>Научная статья</subject>
        </subj-group>
        <subj-group subj-group-type="heading" xml:lang="ru">
          <subject>Статьи</subject>
        </subj-group>
      </article-categories>
      <title-group>
        <article-title>Героизм и ратный подвиг в сербской традиции в свете русско-сербских литературных пересечений</article-title>
      </title-group>
      <contrib-group>
        <contrib contrib-type="author">
          <name name-style="eastern" xml:lang="ru">
            <surname>Осипова</surname>
            <given-names>Е. А.</given-names>
          </name>
          <email>red@rusklassika.ru</email>
        </contrib>
      </contrib-group>
      <pub-date pub-type="collection">
        <pub-date pub-type="pub" iso-8601-date="2026-06-25" publication-format="electronic">
          <day>25</day>
          <month>06</month>
          <year>2026</year>
        </pub-date>
      </pub-date>
      <volume>8</volume>
      <issue>2</issue>
      <fpage>46</fpage>
      <lpage>71</lpage>
      <kwd-group xml:lang="ru">
        <kwd>Героизм</kwd>
        <kwd>сербский эпос</kwd>
        <kwd>Косово</kwd>
        <kwd>славянский мир</kwd>
        <kwd>русско-сербские литературные связи</kwd>
        <kwd>Вук Караджич</kwd>
        <kwd>Негош</kwd>
      </kwd-group>
      <permissions>
        <copyright-statement>Copyright © 2026, IWL RAS</copyright-statement>
        <copyright-year>2026</copyright-year>
      </permissions>
      <abstract>В статье в контексте общеславянских культурных и литературных русско-сербских связей исследуется героический идеал, воплощенный в сербской национальной традиции. Изучение характерных образов и сюжетов сербских эпических песен, поэм Петра Негоша «Горный венец» и «Луч микрокосма», старофранцузской «Песни о Роланде», испанской «Песни о моем Сиде», англосаксонской поэмы «Беовульф» позволяет высказать убеждение, что герои сербского эпоса воплотили в себе общеевропейский тип героя-защитника христианской веры и родной земли. Наиболее отчетливо это прослеживается в Косовском цикле народных песен, воплотившем принцип нераздельного двуединства героизма и мученичества и послужившего отражением сербского национального характера. Выявлено, что описанные в русской и сербской литературах примеры героического поведения в ситуациях экзистенционального выбора восходят к единому сознанию, зародившемуся еще в период индоевропейской общности. Свое дальнейшее развитие и оформление это сознание получило в рамках исторического опыта христианской Европы, неотъемлемой частью которой являются и славянские народы.</abstract>
    </article-meta>
  </front>
  <back>
    <ref-list>
      <ref id="B1">
        <label>1.</label>
        <mixed-citation>Джеркович Вукале П. Марко Милянов и черногорско-русские культурные связи // Марко Милянов Попович. Примеры гуманности и героизма. Подгорица: Културно-просвјетна заједница; М.: Институт славистики и балканологије РАН; Београд: Фонд словенских писмености и култура, 1996. 327 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B2">
        <label>2.</label>
        <mixed-citation>Зелинский Ф. Ф. История античной культуры. М.: Вече, 2019. 464 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B3">
        <label>3.</label>
        <mixed-citation>Керсновский А. А. История Русской армии: в 4 т. М.: Голос, 1994. Т. 4: 1915– 1917 гг. 368 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B4">
        <label>4.</label>
        <mixed-citation>Кузьмичева Л. В. Московские славянофилы и сербский вопрос в 50–60 гг. XIX в. // Историки-слависты МГУ. Кн. 10: Славянский мир профессора Матвеева / отв. ред. Г.Ф. Матвеев. М.: Издательство Московского университета, 2013. С. 80–95.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B5">
        <label>5.</label>
        <mixed-citation>Осипова  Е.  А.  Героический  образ  Черногории  в  русской  литературе начала XIX в. // Вестник славянских культур. 2024. Т. 72. С. 188–197. https://doi.org/10.37816/2073-9567-2024-72-188-197</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B6">
        <label>6.</label>
        <mixed-citation>Осипова Е. А. О некоторых особенностях сербской гимнографии. Традиция восхваления ратного и христианского героизма князя Лазаря и других мучеников Косовских // Христианская гимнография: история и современность: коллективная монография / отв. ред. М. Р. Ненарокова. М.: ИМЛИ РАН, 2019. С. 492–507.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B7">
        <label>7.</label>
        <mixed-citation>Познанович Желько. Сербская идея / пер. с сербского Юлии Утенковой, предисл. и комм. И. М. Числова. М.: Б. и., 2000. 112 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B8">
        <label>8.</label>
        <mixed-citation>Числов И. М. О роли святого Саввы в духовном становлении сербского народа // Славянский филологический сборник. М.: Институт славяноведения РАН, 2012. Вып. 2: Традиция в развитии славянских культур (по материалам международных конференций). С. 77–86.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B9">
        <label>9.</label>
        <mixed-citation>Числов И. М. Празднование Рождества у сербов // Вестник славянских культур. 2001. № 4. С. 27–31.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B10">
        <label>10.</label>
        <mixed-citation>Числов И. М. Солнечный героизм Негоша. О некоторых типических особенностях поэмы «Луч микрокосма» // Актуальные вопросы светской и духовной словесности. / ред. М. И. Щербакова. Вып. 1. М.: ИПО «У Никитских ворот», 2017. С. 131–141.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B11">
        <label>11.</label>
        <mixed-citation>Алексић Будимир. Саможртвени хероизам. Од Библиjе до наше народне епи- ке // Цетињска богословиjа 1992–2002. Споменица о десетогодишњици обновљеног рада Богословиjе Светог Петра Цетињског. Цетиње: Цетињска богословија, 2002. С. 499.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B12">
        <label>12.</label>
        <mixed-citation>Алексић Будимир. Библија и српска епика. Никшић: Институт за српску културу, 2016. 215 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B13">
        <label>13.</label>
        <mixed-citation>Атанасије (Jевтић), епископ. Духовни живот у Срба // Небеска Србија. Како су Срби служили Христу. Манастир Светог Архиђакона Стефана, Сланци, 2002. С. 360–384.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B14">
        <label>14.</label>
        <mixed-citation>Атанасије (Jевтић), епископ. Свети Сава и косовски завет. Београд: Српска књижевна задруга, 1992. 355 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B15">
        <label>15.</label>
        <mixed-citation>Вукић Предраг. Гусле у Црноj Гори некад и сад // Гусле: лист Савеза гуслара Србиjе: часопис о историjи, традициjи, култури и уметности на српском jезику / главни и одговорни уредник: Бранко Конатар. Год. 16. С. 25 (2013). Београд: Алта Нова.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B16">
        <label>16.</label>
        <mixed-citation>Јовић, Саво Б. Методички приступ епским народним песмама са јеванђељским мотивима: докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2013. 387 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B17">
        <label>17.</label>
        <mixed-citation>O Serbji i Serbach: krótki zarys napisal Antoni Miecznik. Warszawa: nakł. i drukiem M. Arcta, 1904. 114 s.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B18">
        <label>18.</label>
        <mixed-citation>Михаjловић Лаjић Данка Др.. Певање уз гусле као репрезентативно културно наслеђе Србиjе // Гусле: лист Савеза гуслара Србиjе: часопис о историjи, традициjи, култури и уметности на српском jезику / главни и одговорни уредник: Бранко Конатар. Год. 16, бр. 25 (2013). Београд: Алта Нова. Речник српскога jезика. Нови Сад: Матица Српска, 2007. 1561 с.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B19">
        <label>19.</label>
        <mixed-citation>Сувајџић Бошко. Марко Краљевић и брат му Андриjаш // Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд: Филолошки факултет; Крагуjевац: Нова светлост, 1998. С. 31.</mixed-citation>
      </ref>
      <ref id="B20">
        <label>20.</label>
        <mixed-citation/>
      </ref>
      <ref id="B21">
        <label>21.</label>
        <mixed-citation>Цвиjић Jован. Балканско полуострво и Jужнословенске земље. Основи антропогеографиjе. Књ. 2: Психичке особине Jужних словена. Београд: Издавачка књижарица Геце Кона, 1931. 254 с.</mixed-citation>
      </ref>
    </ref-list>
  </back>
</article>
